Moringa - celi sušeni listovi

Moringa je drvo, što je već neobično u ponudi semenja i cvetova. Moringa oleifera raste brzo, visoko i tanko, izbacuje duge rebraste mahune po kojima je i dobila ime drvo doboš-palica (drumstick tree), i nosi sitne okrugle liske u grozdovima duž tankih grančica. Te liske su ono što je u ovoj kesi: obrane, sušene u hladu i ostavljene cele, a ne samlevene. Poreklom sa severozapada Indije, danas se sadi širom tropa, i u Egiptu.

Budite načisto sa oblikom, jer je gotovo sve što se prodaje kao moringa fini zeleni prah, a ovo to nije. Prah je praktičan i istovremeno bezličan: kad se list samelje, više ne vidite šta je u njemu, a površina izložena vazduhu ogromno naraste. Ceo sušeni list zadržava boju i oblik i pušta vas da ga procenite okom - čisto sivozelen, nikada boje kakija ni smeđ, sa liskama koje se i dalje prepoznaju kao listovi.

Ukus je zelen i iskreno pomalo gorak - bliži spanaću ili jakom matchi nego bilo čemu sa police sa biljnim čajevima - sa bibernom notom iza. Ta bibernost nije slučajna: moringa je u istom botaničkom redu kao slačica, grbica i ren i deli jedinjenja koja svo troje čine oštrim. Drugo ime drveta, drvo rena, dolazi od korena; list je njegova blaža verzija.

Egipat ima duži odnos sa ovim drvetom nego što današnja moda sugeriše, ali ne kulinarski. Iz semena moringe cedi se ulje koje su Grci i Rimljani znali kao ben ulje, cenjeno u staroegipatskom parfimerstvu iz dva dosadna i odlična razloga: gotovo da nema sopstveni miris i vrlo sporo užegne, pa je idealan nosilac tuđih mirisa. Arapsko ime drveta, al-ban, ista je reč.

Kao hrana, list je sasvim običan svuda gde drvo raste. U južnoj Indiji se murungai keerai kuva sa kokosom i semenom slačice, ubacuje u sambar i dal ili umuti u jaja. Na Filipinima malunggay ide u tinolu, pileću supu sa đumbirom, i to na samom kraju, tek da uvene. U zapadnoj Africi sušeni list ide u sosove i kaše. U tim kuhinjama to je povrće, a ne novotarija.

Tretirajte ga kao sušenu začinsku biljku, a ne kao kesicu čaja. Za napitak: kašičica zdrobljenog lista po šolji, voda dobro ispod ključanja - oko 80 stepeni - tri do četiri minuta, ne duže. I vrelija voda i duže stajanje izvlače gorčinu, pa je česta zamerka da moringa ima oštar ukus obično stvar kuvanja. Limun, đumbir ili med je zaokruže. U kuvanju je zdrobite u sočivo, supu, pirinač ili jaja u poslednjem minutu.

Njena popularnost ima poljoprivredno, a ne tajanstveno objašnjenje. Moringa raste vrlo brzo, podnosi vrućinu i sušu koje bi većinu useva ubile, i može se kroz godinu iznova kositi zbog lista, pa razvojni programi širom tropa decenijama podstiču njeno sađenje. Zato se pojavila svuda odjednom, i zato je Egipat gaji - odgovara joj zemlja kojoj malo šta odgovara.

Moringu ćete naći u prodaji sa dugačkim spiskom obećanja uz nju. Ovde ih nema. Ovo je list: zelen, blago gorak, biberan, kuvan i pijen u mnogim zemljama, i prodat tačno kao to. List moringe ima dugu istoriju tradicionalne upotrebe kao hrana i svakodnevni napitak u krajevima gde drvo raste, a to navodimo kao opis običaja, a ne kao zdravstvenu tvrdnju i ne kao medicinski savet.